Tamnica - Vladislav Petković DIS analiza

TAMNICA

Vladislav Petković DIS

-Nepravedan odnos književne kritike prema Disu, nema ga u Antologiji Bogdana Popovića.

1911. napisao delo Utopljene duše

1917. utopio se => "ukleti pesnik"

Prstenasta struktura - Prvi i poslednji stih su isti

3 najznačajnija motiva:

• zvezde
• život
• oči

1. strofa:

To je onaj život, gde sam pao i ja

s nevinih daljina, sa očima zvezda

i sa suzom mojom što nesvesno sija

i žali, k'o tica oborena gnezda.

To je onaj život, gde sam pao i ja

 

Govori o rođenju, kako je došao tuđom voljom na svet

"gde sam pao i ja" - pao je kao i svi drugi

- Preegzistencija - oči zvezde, nevina daljina (pre postojanja)

- Egzistencija - nevolja ružna (postojanje)

"suza nesvesno sija" - Po rođenju plačemo, suza nesvesno sija jer se tek rodio, sija jer je čist

2. strofa:

sa nimalo znanja i bez moje volje,

nepoznat govoru i nevolji ružnoj.

I ja plakah tada. Ne beše mi bolje.

I ostadoh tako u kolevci tužnoj

sa nimalo znanja i bez moje volje.

Govori o tome kako smo posle rođenja nesvesni i bezvoljni

3. strofa:

I ne znadoh da mi krv struji i teče,

i da nosim oblik što se mirno menja;

i da nosim oblik, san lepote, veče

i tišinu blagu k'o dah otkrovenja.

I ne znadoh da mi krv struji i teče,

Nije svestan da živi, još uvek ne misli.

San lepote je želja i misao da lepota postoji.

 

4. strofa:

i da beze zvezde iz mojih očiju,

da se stvara nebo i svod ovaj sada

i prostor, trajanje za red stvari sviju,

i da moja glava rađa sav svet jada,

i da beže zvezde iz mojih očiju.

 

5. strofa:

Al' begaju zvezde; ostavljaju boje

mesta i daljine i viziju jave;

i sad tako žive kao biće moje,

nevino vezane za san moje glave.

Al' begaju zvezde, ostavljaju boje.

 

- Preegzistencionalni život beži

- Vizija jave - java nije stvarna

6. strofa:

Pri beganju zvezda zemlja je ostala

za hod mojih nogu i za život reči:

i tako je snaga u meni postala,

snaga koja boli, snaga koja leči.

Pri beganju zvezda zemlja je ostala.

 

"snaga koja boli, snaga koja leči" - ljubav

"pri beganju zvezda zemlja je ostala" - zemlja označava život

7. strofa:

I tu zemlju danas poznao sam i ja

sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda,

i sa suzom mojom, što mi i sad sija

i žali, k'o tica oborena gnezda.

I tu zemlju danas poznao sam i ja.

 

- upoznaje se sa sobom - sa životom

- "bez mojih zvezda" - nema lepote kao u preegzistenciji

8. strofa:

Kao stara tajna ja počeh da živim,

Zakovan za zemlju što životu služi,

da okrećem oči daljinama sivim.

Dok mi venac snova moju glavu kruzi.

Kao stara tajna ja počeh da živim,

 

- utehu nalazi u daljinama (u stvaralaštvu)

9. strofa:

da osećam sebe u pogledu trava

i noći, i voda; i da slušam biće

i duh moj u svemu kako moćno spava

k'o jedina pesma, jedino otkriće;

da osećam sebe u pogledu trava

 

- mir i spas nalazi u stvaralaštvu

- takav vidi sebe daleko

10. strofa:

i očiju što ih vidi moja snaga,

očiju što zovu kao glas tišina,

kao govor šuma, kao divna draga

izgubljenih snova, zaspalih visina.

I očiju što ih vidi moja snaga

- motiv očiju

Dolap - Milan Rakić analiza

DOLAP

Milan Rakić

- Refleksivna pesma

Dolap - sprava za navodnjavanje

1 strofa:

Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,

stoji kao spomen iz prastarih dana.

Njegovu sam škripu kao dete čuo.

Stara gruba sprava davno mi je znana.

Dolap je crn, glomazan i truo.

Crn - smrt, loše

Truo - star, odnosi se na prolaznost

2 strofa:

Jedan mali vranac okreće ga tromo,

malaksao davno od teškoga truda.

Vuče bedno kljuse, sipljivo i romo,

bič ga bije, ular steže, žulji ruda.

- U vidno polje lirskog subjekta se uvodi vranac koj okreće dolap

Ular - okovnik za konja

Vranac (crni konj) - simbol čoveka koji je bio pun želja i energije

U pesmi je vranac "bedno kljuse" - jadan, bedan i izgladneo

3 i 4 strofa:

Vranče, ti si bio pun snage i volje,

i dolap si stari okretao živo.

Tešila te nada da će biti bolje;

mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.

 

Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,

iznemoglo telo, malaksale moći;

poznao si život i nevolje prave,

i julijske žege i studene noći.

Apostrofa: "Vranče ti si bio..." govori o tome šta je vranac bio, a više nije (prolaznost)

Životni put vranca je prikazan kratko, on je mlad, snažan, pun snage i volje, radio je živo, bio ispunjen nadom u bolje dane, obuzet snovima o budućnosti.

Stigla ga je malaksalost i nemoć.

5 strofa:

O, kako te žalim! - gle, suze me guše, -

oličena sudbo svih života redom,

tebe, braću ljude, i sve žive duše,

jednake pred opštom neminovnom bedom.

- Smisao pesme

Vranac i čovek dele istu sudbinu, a to je smrt.

Alegorijska slika

Vranac - Simbol čoveka

Dolap - Simbol jednoličnog života bez perspektive

6 i 7 strofa:

Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?

Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.

Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati,

dok ne padne najzad spasonosno veče.

 

Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;

svuda oko tebe buja trava gusta,

i mirise njene ćuv donosi vreo.

Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!

- motivi: težak život, patnja
- Voda i trava su mu na dohvat ruke ali ne može da priđe jer "bič fijkune"
- Voda i trava = spas
- Bič i ular = prepreka

8 i 9 strofa:

Ti si, kao i ja, od mladosti rane

osetio opštu sudbu što nas gazi,

i gladan i žedan provodio dane

sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

 

Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi,

dok žubori voda kraj tebe u viru,

sanjao o sreći, nagradi, i nezi,

sanjao o dobrom, zasluženom miru.

- lirski subjekat se poistovećuje sa vrancem => alegorija vrančeve sudbine
8. strofa => čovek = pesnik
9. strofa => sanjao, više ne sanja

10 strofa:

O, ko zmija ljuta košuljicu svoju,ostaviti bedu, nesreću i zlobu,i udarce biča stečene u znoju,i svemoćnu podlost i opštu gnusobu! 

-suprotstavljanje ali bledo jer u sebi nema snage 

11 strofa:

Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,ne miriši travu, ne osećaj vir;nagradu za trude nebo će ti dati:mračnu, dobru raku, i večiti mir! 

- Ironija

- Podsticaj i obećanjeda će mu nebo dati nagradu

- Smrt = Spas

- Mračna, dobra raka => oksimoron (jači kontrast)

- Pesimizam (Besmislen monoton život bez perspektive)

- Vranac se pomirio sa sudbinom, jer je navikao na nju