DOLAP
Milan Rakić
- Refleksivna pesma
Dolap - sprava za navodnjavanje
1 strofa:
Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
stoji kao spomen iz prastarih dana.
Njegovu sam škripu kao dete čuo.
Stara gruba sprava davno mi je znana.
Dolap je crn, glomazan i truo.
Crn - smrt, loše
Truo - star, odnosi se na prolaznost
2 strofa:
Jedan mali vranac okreće ga tromo,
malaksao davno od teškoga truda.
Vuče bedno kljuse, sipljivo i romo,
bič ga bije, ular steže, žulji ruda.
- U vidno polje lirskog subjekta se uvodi vranac koj okreće dolap
Ular - okovnik za konja
Vranac (crni konj) - simbol čoveka koji je bio pun želja i energije
U pesmi je vranac "bedno kljuse" - jadan, bedan i izgladneo
3 i 4 strofa:
Vranče, ti si bio pun snage i volje,
i dolap si stari okretao živo.
Tešila te nada da će biti bolje;
mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.
Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,
iznemoglo telo, malaksale moći;
poznao si život i nevolje prave,
i julijske žege i studene noći.
Apostrofa: "Vranče ti si bio..." govori o tome šta je vranac bio, a više nije (prolaznost)
Životni put vranca je prikazan kratko, on je mlad, snažan, pun snage i volje, radio je živo, bio ispunjen nadom u bolje dane, obuzet snovima o budućnosti.
Stigla ga je malaksalost i nemoć.
5 strofa:
O, kako te žalim! - gle, suze me guše, -
oličena sudbo svih života redom,
tebe, braću ljude, i sve žive duše,
jednake pred opštom neminovnom bedom.
- Smisao pesme
Vranac i čovek dele istu sudbinu, a to je smrt.
Alegorijska slika
Vranac - Simbol čoveka
Dolap - Simbol jednoličnog života bez perspektive
6 i 7 strofa:
Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?
Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.
Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati,
dok ne padne najzad spasonosno veče.
Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;
svuda oko tebe buja trava gusta,
i mirise njene ćuv donosi vreo.
Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!
- motivi: težak život, patnja
- Voda i trava su mu na dohvat ruke ali ne može da priđe jer "bič fijkune"
- Voda i trava = spas
- Bič i ular = prepreka
8 i 9 strofa:
8. strofa => čovek = pesnik
9. strofa => sanjao, više ne sanja
10 strofa:
- Voda i trava su mu na dohvat ruke ali ne može da priđe jer "bič fijkune"
- Voda i trava = spas
- Bič i ular = prepreka
8 i 9 strofa:
- lirski subjekat se poistovećuje sa vrancem => alegorija vrančeve sudbine
Ti si, kao i ja, od mladosti rane
osetio opštu sudbu što nas gazi,
i gladan i žedan provodio dane
sve u istom krugu, sve na istoj stazi.
Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi,
dok žubori voda kraj tebe u viru,
sanjao o sreći, nagradi, i nezi,
sanjao o dobrom, zasluženom miru.
8. strofa => čovek = pesnik
9. strofa => sanjao, više ne sanja
10 strofa:
O, ko zmija ljuta košuljicu svoju,ostaviti bedu, nesreću i zlobu,i udarce biča stečene u znoju,i svemoćnu podlost i opštu gnusobu!
-suprotstavljanje ali bledo jer u sebi nema snage
11 strofa:
Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,ne miriši travu, ne osećaj vir;nagradu za trude nebo će ti dati:mračnu, dobru raku, i večiti mir!
- Ironija
- Podsticaj i obećanjeda će mu nebo dati nagradu
- Smrt = Spas
- Mračna, dobra raka => oksimoron (jači kontrast)
- Pesimizam (Besmislen monoton život bez perspektive)
- Vranac se pomirio sa sudbinom, jer je navikao na nju
Нема коментара:
Постави коментар