Dolap - Milan Rakić cela pesma

MILAN RAKIĆ
DOLAP

Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,

stoji kao spomen iz prastarih dana.

Njegovu sam škripu kao dete čuo.

Stara gruba sprava davno mi je znana.

 

Jedan mali vranac okreće ga tromo,

malaksao davno od teškoga truda.

Vuče bedno kljuse, sipljivo i romo,

bič ga bije, ular steže, žulji ruda.

 

Vranče, ti si bio pun snage i volje,

i dolap si stari okretao živo.

Tešila te nada da će biti bolje;

mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.

 

Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,

iznemoglo telo, malaksale moći;

poznao si život i nevolje prave,

i julijske žege i studene noći.

 

O, kako te žalim! - gle, suze me guše, -

oličena sudbo svih života redom,

tebe, braću ljude, i sve žive duše,

jednake pred opštom neminovnom bedom.

 

Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?

Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.

Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati,

dok ne padne najzad spasonosno veče.

 

Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;

svuda oko tebe buja trava gusta,

i mirise njene ćuv donosi vreo.

Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!

 

Ti si, kao i ja, od mladosti rane

osetio opštu sudbu što nas gazi,

i gladan i žedan provodio dane

sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

 

Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi,

dok žubori voda kraj tebe u viru,

sanjao o sreći, nagradi, i nezi,

sanjao o dobrom, zasluženom miru.

 

O, ko zmija ljuta košuljicu svoju,

ostaviti bedu, nesreću i zlobu,

i udarce biča stečene u znoju,

i svemoćnu podlost i opštu gnusobu!

 

Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,

ne miriši travu, ne osećaj vir;

nagradu za trude nebo će ti dati:

mračnu, dobru raku, i večiti mir!

ANALIZA DELA 

Dolap - Milan Rakić analiza

DOLAP

Milan Rakić

- Refleksivna pesma

Dolap - sprava za navodnjavanje

1 strofa:

Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,

stoji kao spomen iz prastarih dana.

Njegovu sam škripu kao dete čuo.

Stara gruba sprava davno mi je znana.

Dolap je crn, glomazan i truo.

Crn - smrt, loše

Truo - star, odnosi se na prolaznost

2 strofa:

Jedan mali vranac okreće ga tromo,

malaksao davno od teškoga truda.

Vuče bedno kljuse, sipljivo i romo,

bič ga bije, ular steže, žulji ruda.

- U vidno polje lirskog subjekta se uvodi vranac koj okreće dolap

Ular - okovnik za konja

Vranac (crni konj) - simbol čoveka koji je bio pun želja i energije

U pesmi je vranac "bedno kljuse" - jadan, bedan i izgladneo

3 i 4 strofa:

Vranče, ti si bio pun snage i volje,

i dolap si stari okretao živo.

Tešila te nada da će biti bolje;

mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.

 

Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,

iznemoglo telo, malaksale moći;

poznao si život i nevolje prave,

i julijske žege i studene noći.

Apostrofa: "Vranče ti si bio..." govori o tome šta je vranac bio, a više nije (prolaznost)

Životni put vranca je prikazan kratko, on je mlad, snažan, pun snage i volje, radio je živo, bio ispunjen nadom u bolje dane, obuzet snovima o budućnosti.

Stigla ga je malaksalost i nemoć.

5 strofa:

O, kako te žalim! - gle, suze me guše, -

oličena sudbo svih života redom,

tebe, braću ljude, i sve žive duše,

jednake pred opštom neminovnom bedom.

- Smisao pesme

Vranac i čovek dele istu sudbinu, a to je smrt.

Alegorijska slika

Vranac - Simbol čoveka

Dolap - Simbol jednoličnog života bez perspektive

6 i 7 strofa:

Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?

Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.

Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati,

dok ne padne najzad spasonosno veče.

 

Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;

svuda oko tebe buja trava gusta,

i mirise njene ćuv donosi vreo.

Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!

- motivi: težak život, patnja
- Voda i trava su mu na dohvat ruke ali ne može da priđe jer "bič fijkune"
- Voda i trava = spas
- Bič i ular = prepreka

8 i 9 strofa:

Ti si, kao i ja, od mladosti rane

osetio opštu sudbu što nas gazi,

i gladan i žedan provodio dane

sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

 

Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi,

dok žubori voda kraj tebe u viru,

sanjao o sreći, nagradi, i nezi,

sanjao o dobrom, zasluženom miru.

- lirski subjekat se poistovećuje sa vrancem => alegorija vrančeve sudbine
8. strofa => čovek = pesnik
9. strofa => sanjao, više ne sanja

10 strofa:

O, ko zmija ljuta košuljicu svoju,ostaviti bedu, nesreću i zlobu,i udarce biča stečene u znoju,i svemoćnu podlost i opštu gnusobu! 

-suprotstavljanje ali bledo jer u sebi nema snage 

11 strofa:

Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,ne miriši travu, ne osećaj vir;nagradu za trude nebo će ti dati:mračnu, dobru raku, i večiti mir! 

- Ironija

- Podsticaj i obećanjeda će mu nebo dati nagradu

- Smrt = Spas

- Mračna, dobra raka => oksimoron (jači kontrast)

- Pesimizam (Besmislen monoton život bez perspektive)

- Vranac se pomirio sa sudbinom, jer je navikao na nju